To pre svega podrazumeva preuzimanje stvari u svoje ruke ili ako hoćete kontrolisanje sopstvene sudbine ali i sposobnost da živimo sa neizvesnošću koja je uvek prisutna u našim zivotima. Ljudi često razmišljaju da emocinalne muke koje su izazvane strahom od nepoznatog nastaju zbog spoljnih pritisaka i da smo gotovo nemoćni da kontrolišemo i izmenimo svoja osećanja. Ovo zapravo nije tačno. Činjenica je da kada smo se uzbudili ili uplašili zbog nečega neprijatnog što bi moglo da nam se desi u budućnosti funkcije našeg autonomnog nervnog sistema su jako pojačane i manifestuju se pojačanim znojenjem, ubrzanim radom srca ili potrebom da idemo u toalet tako da ih je nemoguće odmah dovesti pod kontrolu. Ali ako se utroši malo vremena i energije i ako se prisilimo da obratimo pažnju na naše internalizovane rečenice odnosno naš unatrašnji govor (ili bukvalno one misli koja nam tada prolaze kroz glavu), otkrićemo da ustavri baš to uzbuđuje naš nervni sistem i privremeno ga izbacuju iz kontrole. Ipak ovo uznemirenje može biti vrlo kratkotrajno ukoliko se naučimo da pratimo sopstvena razmišljanja. Generalno najefikasniji protivnapad na svoje strahove i uznemirenosti oko budućnosti je da ispratimo ove smernice:
1. Pronađite uverenja koja su u pozadini vaših briga i uznemirenja
2. Ako je opasnost verovatna i ne možete preduzeti ništa da je sprečite procenite realno koliko koliko je izvesno da će se ona stvano desiti i realno procenite kakve će vas nevolje pogoditi njenim dešavanjem.
3. Služite se verbalnim i aktivnim depropagiranjem za prevazilaženje određene uznemirenosti. Pođite od saznanja da ste vi sami stvorili uznemirenost svojim unutrašnjim tvrdnjama, pa im se suprotstavite i opovrgnite ih.. Takođe naterajte sebe da uradite ono što se neizmerno plašite i uporno (određeno i energično) radite protiv tog straha
4. Većina uznemirenosti oko budućnosti je povezana sa strahom od javne bruke, ili tuđeg antagonizma, ili gubitka ljubavi. Uvek pretpostavite da neki preterani strah od neodobravanja leži iza vaših naizgled objektivnih strahova, pa ga neprestano i snažno opovrgavajte i borite se protiv njega dokazujući sebi da neodobravanje može doneti štetu, a od “užasa” jedino onaj koji ste sami definisali
Revizija prošlih ličnih iskustava:
Svakako značajnu ulogu u planiranju budućnosti zauzima naša prošlost koja uključuje i negativne događaje kao što su sankcije, bombardovanje, odlazak naših ukućana u inostranstvo, nemaština. Većina ljudi smatra kako je neprijatne, duboko ukorenjene desruktivne uticaje iz prošlosti nemoguće promeniti, ni sada ni u budućnosti.
Čvrsto uverenje u ogromnu važnost prošlosti pokazuje se iracionalnim zbog nekoliko razloga:
1. Ako još uvek dozvoljavate da doživljaji iz prošlosti utiču na vas, pravite logičnu grešku prekomerne generalizacije (uopštavanja). Ako nešto važi u određenim okolnostima, teško da ima jednaku važnost u svim okolnostima. Ako vas je otac maltretirao i iskorišćavao u detinjstvu, to ne znači da su svi muškarci takvi i da ih se treba čuvati.
2. Prepuštajući se prevelikom uticaju prošlih događaja, prestajete da tražite alternativna rešenja za problem. Retko postoji samo jedno moguće rešenje za prisutne teškoće. Ako zadržite fleksibilnost razmišljanja, neprekidno ćete tragati sve dok ne naiđete na očigledno bolje rešenje. Ali ako ostajete pri uverenju da prošlost neumitno utiče na vas i da tako mora biti, skloni ste da posegnete za ranijim, i obično krajnjim neadekvatnim “rešenjima”.
3. Mnoga, u određenom periodu odgovarajuća ponašanja postaju definitivno neodgovarajuća u nekom drugom periodu. Deca naročito smišljaju razne načine za rešavanje problema sa roditeljima – kao što su cmizdrenje, durenje ili provale besa kada nešto žele. Ovakvo ponašanje kasnije postaje neefikasno jer odrasli, sem ako on potiče od dece, na njega ne reaguju. Preme tome, efikasne metode za rešavanje problema u detinjstvu su krajnje neefikasne u odraslom dobu.
4. Ako živite pod značajnim uticajem prošlosti, održavate, psihoanalitičkim jezikom rečeno, transfer, što znači da osećanja koja ste, svojevremeno imali prema nekim figurama u prošlosti neodgovarajuće prenosite na osobu s kojim danas dolazite u dodir. Tako se na svoju štetu, bunite protiv šefovih naloga danas, jer vas podsećaju naneprikosnovene roditeljske naredbe od pre dvadeset godina. Ovakav transferni odnos često postaje nerealan i jalov.
5. Ako se pokorno ponašate na određen način zato što ste tako činili u prošlosti, propustićete mnoga nova iskustva koja bi se mogla pokazati kao prijatna. Prema tome ako se angažujete u sposrtskim aktivnostima prosto zato, jer ste kao tinejdžer uživali u njima, možda se nikad necćte oprobati u umetnosti i otkriti da vam ona možda pruža više zadovoljstva od sporta. Ili ako odbijete da se isprobate na poslu knjigovođe zato što ste jednom izgubili slično radno mesto, možda nikada nećete postati dovoljno kompetentni da uzmete takav posao i uživate u njemu.
6. Bespogovorno prihvatanje uticaja prošlosti čini vas nerealnim, jer sadašnjost nije prošlost i bitno se razlikuje od nje. Voziti predratni Ford današnjim putevima bilo bi vrlo opasno, jer stari putevi i saobraćajni uslovi više ne postoje. Ponašati se prema supruzi koja definitivno nije vaša majka, isto kao prema majci, znači stvarati probleme i teškoće.
